Veze Balkana sa Latinskom Amerikom datiraju još iz 19. veka kada su mnogi naši iseljenici upravo u tom delu sveta našli svoju novu domovinu. U 20. veku, naročito nakon stvaranja Kraljevine Jugoslavije 1929. raste interesovanje za region i time za Kubu, te 31. avgusta 1943. godine Vlada Kraljevine Jugoslavije (u izgnanstvu u Londonu) odlučila je da zatvori svoj konzulat u Havani i umesto njega otvori poslanstvo.

Pomenuti datum je i jedini istorijski dokumentovan, te ga računamo i kao datum uspostavljanja diplomatskih odnosa čiju 70. godišnjicu upravo ove godine obeležavamo.

Saradnja se razvijala i kroz istoriju dveju država ali uvek sa ciljem da se prijateljski odnosi produbljuju. Upravo jačanje sveopših bilateralnih odnosa je i moj cilj kao ambasadora Srbije na Kubi.

Ali bez obzira na zvaničan datum, spona dva naroda je postojala i od ranije iako ne ubeležena u istoriji diplomatije.

Jedna njih je i sećanje Hinka Raspora mladog revolucionara koji se davnih četrdesetih godina prošlog veka obreo na Kubi i koji je napisao kasnije o tome da je u vašoj zemlji neposredno pred II svetski rat, uz pomoć progresivnih mladih ljudi, u okviru borbe protiv fašizma, osnovao Udruženje prijatelja Jugoslavije čiji je sekretar i bio. Pomenuta organizacija postala je i član Antifašističkog fronta Kube kome se kasnije pridružilo i Udruženje Jugoslovenskih izbeglica Jevreja koji su 1941. došli na Kubu.

Naše dve zemlje kroz istoriju odnosa povezuju mnoge stvari, posebno zajednička težnja za stvaranje boljeg, pravednijeg i humanijeg društva i sveta.

Ideja o formiranju Pokreta nesvrstanih u čemu je Jugoslavija kao osnivač aktivno učestvovala decenijama¸ zajedno sa drugim državama članicama, među kojima istaknutu ulogu ima i dan danas Kuba, rodila se upravo kao protest i osuda podele sveta na blokove, a kasnije formiranja unipolarne geopolitičke mape.

Napor u okviru Pokreta da se afirmiše princip jednakosti, poštovanja suvereniteta i integriteta država, međunarodno pravo, Povelja UN, podrška zemljama u razvoju, njihova veća prisutnost na međunarodnoj areni je bio amalgan u odnosima dve zemlje, što je i danas proklamovan cilj i Srbije i Kube koje na međunarodnom planu u tom pravcu i aktivno istupaju i sarađuju. Multipolarni svet ostaje ideal pravednog društva koje i Havana i Beograd zastupaju.

Još jedno iskustvo koje nas kroz istoriju spaja je i gerilska borba za oslobođenje zemlje, naše protiv fašizma u II svetskom ratu i Kube koja je gerilskom borbom izvojevala pobedu Revolucije.

Delimo i istorijsko prisustvo u španskom građanskom ratu, gde su učestvovali i Kubanci, kao i naši borci.

Kubu i Srbiju bez obzira na različitost kreiranja sopstvenog puta razvoja spajaju i druga zajednička iskustva – od blokade koja vama još uvek, a nama 90tih godina nanela mnoge štete i stradanja, zatim uticaj spoljnih faktora koji velikim delom doprineli raspadu Jugoslavije, a deluju i na Kubu, pa do bombardovanja naše zemlje 1999.godine, teško iskustvo koje i Kuba iskusila prilikom istorijskog događaja na plaži Giron.

Delimo i pozitivne rezultate izgradnje humanijeg društva sa svim elementima društvenog blagostanja, od sveošte emancipacije, veće i prisutnije uloge žena, do dostupnog obrazovanja i zdravstva.

Tokom decenija negovana je i razmena studenata, dodeljivane stipendije i jačala stručna i druga saradnja u svim oblastima što i Srbija nastavlja. Upravo i naši sagovornici profesor i koordinator Odeljenja za latinoameričke i karibske studije Fakulteta „Megatrend“ Slobodan Pajovic i profesor na Institutu za međunarodne odnose bivši ambasador Kube u Srbiji Juan Sanchez Monro to čine u najboljoj tradiciji koja obeležila i obeležava naše odnose.

Da podsetim da su mnogi kubanski studenti tokom poslednjih decenija specijalizirali u našoj zemlji, kao i naši predstavnici ovde.  Mnogi od njih su svojevremeno bili i učesnici međunarodnih radnih brigada na Kubi.

Kao što prethodno rekoh, postoji i bliska pozicija po mnogim ključnim međunarodnim pitanjima, a obe zemlje bez zadrške daju jedna drugoj podršku, Srbija Kubi u ukidanju sankcija SAD, a vaša zemlja, na čemu i ovog puta izržavam zahvalnost, suverenititetu i integritetu Srbije po pitanju jednostrano proklamovane nezavisnosti KiM i dijalogu da se iznađe održivo rešenje.

Na međunarodnom planu naša težnja je da postanemo članica EU, regionu kome po istorijskim, kulturnim i geografskim parametrima pripadamo ali sa autentičnim zahtevima poštovanja teritorijalnog integriteta , očuvanja suvereniteta i kulturne osobenosti, za koje se i Kuba bori.

Spoljnopolitička strategija Srbije je i razvijanje dobrih odnosa sa Latinskom Amerikom i Karibima, sa Afrikom, Azijom, Pacifikom što je i vaše opredeljenje.

Od 1951. realizovane su mnoge posete na visokom nivou, od boravka Fildela Kastra 1976. i Che Guevare 1959. Beogradu, do prisustva tadašnjeg predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josipa Broz Tita Samitu nesvrstanih u Havani 1979. Zatim razmenjene brojne posete na političkom i privrednom planu,  a 2009. na Ministarskom sastanku Pokreta nesvrstanih zemalja u Havani boravio tadašnji ministra spoljnih poslova Republike Srbije i aktuelni predsedavajući Generalne skupštine UN Vuk Jeremić. Naredne 2010, takođe, bio u zvaničnoj poseti.
Potpisani su i sporazumi u domenu ekonomije, zdravstva, naučne i kulturne saradnje, intenziviran politički dijalog kako bilateralni, tako i u okviru međunarodnih institucija.

Kao potvrda da odnosi idu uzlaznom linijom je i poziv koji upučen našem predsedniku Tomislavu Nikoliću i ministru spoljnih poslova Ivanu Mrkiću da posete Kubu ove godine, kao i ministru zdravlja i predsedniku Parlamenta.

Dokaz tog prijateljstva koji ide i izvan političke sfere su i grupe prijateljstva sa Kubom i Srbijom koje deluju u okviru oba parlamenta.

Moj zadatak kao ambasadora Srbije je da nastavim ono što su moji prethodnici decenijama gradili, da podstičem dalje produbljivanje politički odnosa dve zemlje kako na bilateralanom, tako i na multilaterlanom planu . U prilog tome je, kako rekoh, i planirane posete predsednika Republike Srbije i ministra spoljnih poslova.

Ostaje da se uloži dodatni napor za podsticaj privredne saradnja za koju ima prostora da se razvija. Očekujem da će se po tom pitanju tokom mogo boravka i taj segment pokrenuti u dobrom smeru jer obe zemlje za to pokazuje interesovanje. Kuba, sa započetim ekonomskim restrukturiranjem gde strano investiranje je značajan segment i aktivnijim delovanjem u svom izvoznom programu, je svako dobar partner za saradnju, posebno ako za to postoji obostrani interes, a verujem da ga ima.

Pe nego što predam reč gospodinu Pajeviću, želela bih da se zahvalim rektoru Instituta za međunarodnu saradnju ambasadoru Izabel Allende Karam na uvodnom izlaganju i to što je omogućila, zajedno sa ambasadorom Marija Regueiro Mayo, šefom Departmana za odnose sa javnošću, održavanje ovog skupa, kao i našim cenjenim sagovornicma koji će iz naučne vizure govoriti o današnjoj temi.

A za mene je veliko zadovoljstvo da upravo u vreme mog ambasadorovanja na Kubi imam tu čast da budem sudeonik obeležavanja 70. godišnice od uspostavljanja diplomatskh odnosa.

U to ime pozdravljam i sve prisutne u sali, kako mlade buduće diplomate i angažovane ljude, tako i goste, pozivajući ih da i oni, svako iz svog domena, doprinesu jačanju prijateljstva između Srbije i Kube.